Plesni klub "Domingo"

Sa danasnje tacke gledista, ples mozemo definisati kao niz ritmickih koraka ili pokreta tela odredjenog tempa koji se izvode prema taktu muzike. Ples moze biti oblik scenske umetnosti, deo religijske ceremonije ili moze biti aktivnost za zabavu i sport. Moguce ga je podeliti u nekoliko glavnih skupova.

Ritualni plesovi predstavljaju oblik religijskih ceremonija koje se izvode u odredjenim prilikama. Ukljucuju imitacije pokreta zivotinja ili “duhova”. Predstavljaju rudimentarne oblike svih kasnije razvijenih oblika plesanja.

Narodni ples (folklor) je oblik plesanja koji je specifican za kulturu odredjene etnicke zajednice i predstavlja oblik nacina zivljenja te zajednice. Prenosi se s jedne na drugu generaciju upravo te zajednice. Zahteva ucestvovanje grupe plesaca s pojedinacnim istupanjima pojedinih plesaca u grupi. Predstavlja deo zabave kohezivnih skupova.

Klasican balet je vrsta plesa koja se temelji na formalnim koracima. Balet se uvek izvodi pred publikom i uvek prikazuje pricu. To je najpoznatiji oblik scenskog izrazavanja pokretom. U XV veku bio je deo zabave, koja se izvodila pred vladarima Evrope. U XVII veku postojale su baletske grupe, ali bez zena. Delove zenskih uloga igrali su preobuceni muskarci. Od 1800. godine pojavljuju se oblici baleta koje i danas poznajemo.

Moderni (savremeni) ples se razlikuje od klasicnog baleta,  jer se plesaci najcesce u grupi postavljaju u kultne pozicije prilikom plesanja i imaju plesne korake koje podrzava moderna muzika. Ima tendenciju scenske ekspresije savremenog zivota i forma je modernog baleta. Korake crpi iz razlicitih stilova plesanja koji su postojali u Africi i Aziji.

Društveni ples (salonski ili dvoranski ples) je oblik plesanja za zabavu najveceg broja ljudi. Ne trazi izvodjenje pred publikom nego zainteresovani jednostavno ucestvuju u plesu. Zahteva susret muskaraca i zena. Povrh zabave od svojih pocetaka je sluzio priblizavanju i uspostavljanju poznanstava medju polovima. Oblici plesanja su uvek povezani sa oblicima nastale muzike. Uz svaku novu vrstu komponovane muzike pojavljivali su se plesovi ciji su plesni koraci bili odredjivani tom muzikom.

Drustveni ples se pojavljuje u srednjem veku kao nacin zabave na sajmovima i festivalima. U XVIII veku drustveni ples poprima forme koje su slicne danasnjim. U to doba se razvijaju valceri, menueti i slicni plesovi. Drustveni plesovi imaju tendenciju stalnog razvoja novih nacina plesanja.

Sportski ples je razvijen iz drustvenog plesa. Obuhvata izbor odredjenog broja drustvenih plesova koji su se vremenom ustalili i koji su tako prilagodjeni da se izvode prema strogo definisanim pravilima. To je pre svega sportska disciplina, a ne zabava sa krajnjim ciljem kompeticije kao kod drugih sportova.

U svojoj osnovi drustveni (salonski) plesovi mogu se podeliti u dve grupe:

1.  Standardne plesove

2.  Latino-americke plesove

Plesovi su se pojavljivali u razlicitim vremenima sa dominirajucom brojnoscu od pocetka XX veka. Pojavljivali su se istovremeno sa nastankom odredjenih muzickih stilova. Medju najpoznatije plesove od kojih se vecina praktikuje i danas, spadaju:

# One step # Twist

# Boston # Memphys

# Marchfoxtrott # Sirtaki

# Hiawatha # La Bamba

# Rheinlender # La Bostella

# Polka # Letkiss

# Lamberthwalk # Hully Gully

# Slowfoxtrott # Bossa Nova

# Shimmy # Night Fiver

# Black-Bottom # Diskofox

# Blues # Lambada

# Rumba # Soca

# Engleski valcer # Becki valcer

# Tango # Makarena

# Paso Doble # Merengue

# Foxtrott # Salsa

# Quickstep # Pachanga

# Swing # Medison

# Charlston # Beat

# Jitterbag # Samba

# Boogie Woogie # Step

# Jive # Hip-hop

# Rock'n Roll # Cumbia

# Cha Cha Cha

# Mambo

# Calipso

Od mnogo plesova ustalili su se samo neki standardni i latino-americki plesovi. Jedni se plesu iskljucivo drustveno. Neki zabavni i drustveni plesovi spadaju istovremeno u grupu sportskih plesova. Tako su npr. Boogie Woogie, Swing, Hip Hop, Mambo, Salsa i Merenge iskljucivo drustveni plesovi. Swing, Hip Hop, Step i Mambo se plesu u okviru plesova tzv. Show dance koji su takmicarski, ali nisu sportski.

U grupu sportskih plesova od kojih se vecina moze u jednostavnoj formi plesati i kao salonski ples spadaju:

STANDARDNI PLESOVI

1. Engleski valcer - 3 udarca u taktu i 28-30 bpm

2. Tango - 4 udarca u taktu i 30-32 bpm

3. Becki valcer - 3 udarca u taktu i 60 bpm

4. Slowfox - 4 udarca u taktu i 28 bpm

5. Quickstep - 4 udarca u taktu i 50-52 bpm

Latino-americki plesovi imaju tri izvorista odnosno tri grane:

1. Afro-Brazilski

2. Afro-Kubanski

3. Afro-Karipski

LATINO-AMERICKI PLESOVI

1. Samba - 2 udarca u taktu i 50-52 bpm

2. Cha Cha Cha - 4 udarca u taktu i 28-30 bpm

3. Rumba - 4 udarca u taktu i 26-29 bpm

4. Paso Doble - 2 udarca u taktu i 60 bpm

5. Jive - 4 udarca u taktu i 40-44 bpm

Samba je poreklom iz Brazila, a Cha Cha Cha i Rumba su poreklom sa Kube. Paso Doble je spanskog porekla, dok je Jive prethodnik Rock’n’Rolla (muzika Bill Halleya i Elvis Preslya) severno-americkog porekla.

Postoje i tzv. ulicni plesovi od kojih su najpoznatiji Salsa (4 udarca u taktu i 40-56 bpm) i Merenge (2 udarca u taktu i 60-76 bpm). Salsa je kubansko portorikanskog porekla, dok je Merenge iz Dominikanske Republike. Treci karipski ples je Calypso poreklom sa Trinidada. Cumbia je popularni Afrohispanicni ples sa muzickim stilom iz Paname i Kolumbije.