Plesni klub "Domingo"

Od 1929. godine u kategoriji standardnih plesova plesao se Engleski valcer, Tango, Slowfox, Quickstep i Blues. Glavna karakteristika ovih plesova je bilo prirodno i dinamicno kretanje. Iste godine engleski stil su preuzeli Francuzi, Nemci, Skandinavci, Nizozemci i Belgijci, a za sirenje tog stila pobrinuo se Alex Moore. Razdvajanje amaterskih i profesionalnih takmicenja zapoceto je 30-ih godina XX veka. Koraci su vec tada bili opisani u strucnim knjigama. Presudni dogadjaj, bio je primanje Beckog valcera u standardne plesove, kojeg je koreografirao nemacki plesni ucitelj Paul Krebs. Od 1954. godine odredjen je tempo svih plesova. Danas se u programu standardnih plesova plese: Engelski valcer, Tango, Becki valcer, Slowfox i Quickstep.

Engleski valcer svoje ime dobio je prema zemlji porekla. Plesali su ga vec na svetskom prvenstvu 1922. godine, ali samo ime koristi se tek od 1929. godine. Ples se poceo formirati od Boston-a i Slowfox-a. Pre je bio dosta progresivan ples, zvali su ga "dance of passing feet" , ali tokom vremena, zbog povecanog broja okreta na kraju takta poceo se koristiti prikljucak stopala. Struktura je dobila dijagonalni karakter, jer su se celi okreti cinili prekomplikovanim, i prilikom desnih i levih okreta napravljeno je samo 3/4 okreta. Ovu novu plesnu formu izradili su engleski ucitelji plesa, koje su priznali i Imperial Society 1927. godine. Engleski valcer koji se plese na laganu, sentimentalnu muziku, zbog ritmickih pokreta, postao je najharmonicniji ples u grupi standardnih plesova. Plesni karakter pokazuje se u sporim i ujednacenim njihanjima, prostorno progresivnim okretima, koji vladaju na plesnim podijumima bez ikakvog loma u telu.

Engleski valcer se plese kao prvi ples na takmicenjima, mnogi ga nazivaju i kraljem, bolje receno "kraljicom" plesova.

Karakteristike

Karakter: njihanje i tok, mekani i zaokruzeni pokreti, sentimentalan i romantican
Kretanje: njihanje
Takt: 3/4
Tempo: 30 bpm
Naglasak: na prvom taktu
Dizanje i spustanje: pocetak dizanja na kraju 1., nastavak dizanja na 2. i 3., spustanje na kraju 3.
Dinamika: dobro izbalansiran tok, tezina, vremensko-prostorno kretanje

Interpretacija

Na takmicarskom nivou, akcija koja se prikazuje zove se Waltz Pendulum Action, koja se moze uporediti s kretanjem jezicka zvona. Valcer mora imati dobro njihanje prema dole i gore, i to izbalansirano s potrebnim prostornim kretanjem.

Kao i u svim plesovima stajna noga je jako vazna, a za Valcer je presudan trenutak, u kojem pocinje dizanje sa stajne noge. Spustanje na stajnu nogu zahteva za Engleski valcer tipicnu tenziju i kontrolu u stopalima.

 

Tango je sastavni deo nacina zivota naroda Argentine i njenog glavnog grada, Buenos Aires-a, ali samo poreklo je dosta upitno. Ime Tango moze se povezati sa reci “tambor” (bubanj), koja podseca na praznike juzno-africkih naroda propracenih muzikom bubnjeva. Na pocetku XIX veka, izraz se pojavio i na Kubi, u Urugvaju, Brazilu oznacavajuci i solo i ples u paru.

Vazan uticaj kako plesni, tako i muzicki, na Tango su imali kubanska Habanera i argentinska Milonga. Modernizovani Tango je dobio ime Tango Argentino, koji se prosirio uglavnom u luckim cetvrtima Buenos Aires-a, i obalama La Plate. Ples je pracen najcesce muzikom violine, gitare, flaute i klavira. Nakon 1870. godine ples je pracen na bandoneonou, muzikom importiranom iz Nemacke (to je kromatska tango-harmonika). U Tangu protkanom spansko-argentinskom tugom, pokazuju se suprotnosti musko-zensko, cvrsto-mekano, grubo-sentimentalno. Na pocetku XX veka, Tango postaje drustveni ples u Argentini. Godine 1907. presao je u Evropu i ocarao Pariz, gde se pojavljivao u spansko-argentinskim lokalima, pa je prihvacen kao drustveni ples. Prvo takmicenje u Tangu organizovano je u Nizzi. Godine 1912. izbila je Tango-groznica delom cele Evrope, ali su ga napadali zbog "neukusnog stila". Narocito je Crkva bila protiv, tako da su ga na duze vreme zabranili. Ako su nekoga u to vreme uhvatili da plese Tango, jednostavno su ga uhapsili i osudili. Nakon godina i godina, strogost je ublazena i Tango se ponovo vratio u plesni zivot.

Godine 1920-1921. Englezi su reformirali juzno-americki Tango. Ova pojednostavljena verzija nije bas prihvacena, ali je 1922. godine na Tango-konferenciji organizovanoj u Londonu, Tango ipak prilagodjen engleskom stilu. Sentimentalni Tango Argentino zamenjen je engleskim Tangom razlicitog stila: trzaji (prvenstveno glavom), strastveni progresivni pokreti, nagla zakasnjenja i jednoznacno odvajanje figura.

Danas na takmicenjima imamo dve vrste Tanga. Jedna vrsta Tanga je engleskog stila, koji se plese na takmicenjima standardnih plesova, a druga vrsta je Argentinski Tango, koji je na programu show plesova.

U takmicarskom Tangu nema dizanja niti spustanja. Stajna kretanja pocinju s iskorakom preko pete. Kolena su lagano savijena sve vreme, noge se ne pruzaju ni kod prikljucka. Stopala se postavljaju, a ne klize po podu, krecu se brzo, ali se ne sme dati pojam tvrdoce, krutosti. Jednostavni koraci napred i nazad, koji se mogu plesati i po blagoj kruznici, daju osnovno kretanje Tanga.

Godine 1929. standardizovali su formu, koju i danas plesemo, a koja je od 1930. godine preuzeta i u Nemackoj.

Karakteristike

Karakter: cvrst i uverljiv, bez njihanja, prostorno kretanje, staccato akcija
Kretanje: elegantno, izmena dinamicnog kretanja, fleksibilnost nalik na kretanje macke
Takt: 2/4
Tempo: 33 bpm
Naglasak: na prvom i trecem taktu
Dizanje i spustanje: nema
Dinamika: dobro izbalansirana tezina, vremenski-prostorno kretanje

Interpretacija

Tango ne sme izgledati mehanicki, trebao bi odavati pojam kretanja macke ili tigra, a uz to u figurama se naglasava i spanska arogancija. Nema dizanja i spustanja, oseca se stalna kontrola kroz unutrasnji deo stopala.

Istrazujuci koren Beckog valcera, mozemo se vratiti do XII-XIII veka, u vreme minnesangera. Poreklo valcera moze se prepoznati  u nemackom "Springtanz"-u, koji je kao plesni deo neparnog ritma pratio uvodni ples parnog ritma.

U Nemackoj i Austriji ovaj ples narod je plesao bez mesta plesa. Koristilo se 3/4 ili 3/8 kolo, u kojem su se parovi isprepletano drzali i plesali oko zamisljenog centra. Ovaj ples je bio jako popularan.

Prema drugoj verziji pretecu Beckog valcera treba da trazimo u tzv. Langaus-u, plesu u kojem su plesaci morali preplesati jednu prilicno dugacku dvoranu sa sto manje okreta i koraka. Vlast je zabranila ovaj ples sve do XVIII veka, jer je bilo zabranjeno vrteti se, zavrteti plesacicu, bacati je u vazduh. Rec "waltzen" pojavila se oko 1750. godine u jednoj beckoj komediji. Te godine Johann Wolfgang von Goethe izvestio je o iskustvima stecenim o jednom nemackom plesu, a 1752. godine Carl von Zangen objavio je knjigu "Etwas über da Waltzen". Godine 1787. cetiri osobe su u Becu u operi "Una cosa rara" izvele prvi valcer i privukle paznju. Valcer su ucili i na Pruskom dvoru vec 1794. godine, ali kraljica ga je zabranila, jer joj se ples nije svideo. U Berlinu zabrana je vazila do 1918. godine, ali na münchenskim zabavama valcer su ipak plesali. Pohod Beckog valcera zapocet je nakon Beckog kongresa. Veliku ulogu su imali u tome i melodije valcera Lanner-a i dinastije Strauss.

Becki valcer, koji se sastoji od 6 koraka, bio je podeljen na dva 3/4 takta za koje vreme se okretalo za puni krug, uz pomoc tadasnje baletske tehnike. Nemacka je bila srediste dogadjaja vezanih za Becki valcer sve do 20-ih godina XX veka, kada je bio potisnut od strane ostalih, modernijih, dinamicnijih plesova. Becki valcer nikad se nije odomacio u Engleskoj. Njihovo suprotstavljanje pokazuje i to, da je na takmicenjima u Englaeskoj Becki valcer zadnji po redu plesanja, dok je u ostalim zemljama na trecem mestu.

Becki valcer je ponovo otkriven tokom 30-ih godina XX veka kao narodni ples, i to u Nemackoj i Austriji. Karl von Mirkowitsch, austrijski carski i kraljevski casnik i plesni ucitelj, uveo je ponovo Becki valcer u krug drustvenih i takmicarskih plesova. Ples se ispoljava kroz brze, ravnomerne korake, koji popunjavaju ceo prostor kroz okrete. U muzici ucestvuje dosta gudackih instrumenata, sto se moze zahvaliti kralju valcera, André Rieu. Ova melodicna muzika ponese svakog plesaca na ples.

Karakteristike

Karakter: rotirajuci, njihajuci, prostorni pokreti
Kretanje: progresivno kretanje
Takt: 3/4
Tempo: 60 bpm
Naglasak: na prvom taktu
Dizanje i spustanje: nema dizanja iz stopala na unutrasnjem delu kruga
Dinamika: tekuce i prostorno kretanje

Interpretacija

Becki valcer je ples s progresivnim rotirajucim kretanjem i naglaskom na prvom udarcu. Partner ili partnerka je na unutrasnjem delu kruga kada se krece unazad, a izvodjenje tog dela je jako vazno, jer nepravilno izvodjenje dovodi do neravnoteze para. Nema nagiba na prvom koraku! Krivi nagib moze blokirati tok i progresivnost kretanja. Isto tako, prikljucak noge na tri, ne sme biti vidljiv na gornjem delu tela i glavi.

Poreklo Slowfox-a mozemo traziti u Onestep-u i Rag-u. Onestep je presao iz Severne Amerike u Evropu oko 1910. godine, a bio je ples koji je licio na hodanje, koracnicu, pojednostavljenog “jednokoracnog” kretanja, bez Chasse koraka, nepromenljivog ritma. Ovaj ples su plesali na brzi 2/4 ritam napred, nazad ili ponekad na stranu, bez okreta, na prednjem delu stopala. Kao drustveni ples, zamenio je Twostep (licio je na polku, ali bez poskoka). Onestep je prvenstveno dosao do izrazaja u Engleskoj, gde je istisnuo Valcer. Sto se tice popularnosti, ravnopravno se borio s Tangom, koji je ipak ostao specijalnost Francuza. Godine 1912. u Engleskoj se prosirio Ragtime, prva moderna forma plesne muzike. Kao posledica te muzike, iz Onestep-a se razvio Rag, koji se plesao na savijenim kolenima, a u njegovom ritmu pojavilo se i sinkopiranje. Kako je vreme prolazilo muziku Rag-a i Onestep-a poceli su svirati sporije, tako da su se i koraci plesa usporili. Tako je bilo dovoljno vremena za uvodjenje tzv. Chasse koraka sto je omogucilo razvitak Foxtrott-a.

Foxtrott se sastoji od sporih i brzih koraka ucinjenih napred i nazad, obogacenih sa Chasse-ima, a koji se po volji plesaca izmjenjuju. Engleski plesni ucitelji su brzo ugradili svoj stil, i tako su ga dalje razvijali. Korake napred pokretali su preko pete i tako su dobili puno veci zalet tokom plesa. Godine 1922. su utemeljili njegovu danasnju formu, pa se od 1924. godine Foxtrott razdvojio u dve nove varijacije, a na temelju brzine sviranja muzike: na tzv. Slow Foxtrott (Slowfox) i na brzi Foxtrott, tzv. Quickstep.

Slowfox se temelji na dugackim, klizajucim, umetnicki oblikovanim pokretima prateci linearne smerove. Kolena su blago ispruzena, sto ne znaci da su zategnuta, nego su fleksibilna i pripravna za kretanje. U Slowfox-u su svi koraci skoro iste duzine, a telo je celo vreme u kretanju. Noge se krecu kontinuirano, sto naglasava hodanje, karakter plesa. Tokom plesanja akcija dizanja i spustanja nije jako naglasena, jer se mora dati pojam dugog, skoro ravnog valovitog kretanja. Kretanje tela je kontinuirano i naizmenicno se zanjise jedna, pa druga strana tela napred, sto uzrokuje harmonicno kretanje tela. Slowfox je dosta zahtevan ples, zato se u plesnim skolama uci tek kasnije, kod naprednih parova.

Slowfox se pokazuje u siroko-prostornom, kontinuirano progresivnom, valovito hodajucem kretanju. Karakteristicni su dugi, rastegnuti koraci sa zamahom, otplesani s lezernom elegancijom, a koje razbijaju brzi okreti i iznenadjujuce poze, sto cini Slowfox jos carobnijim.

“Tokom plesa, nogu jednostavno postavljamo tamo, gde nase teziste zahteva. Najtezi je standardni ples, a uspeh zavisi od toga, da ne deluje dosadno. Ovo moze uspeti samo onda, ako se plese jako intenzivno, i ako se muzicki intenzivno interpretira”. -Karl Breuer, visestruki svetski prvak i trener.

Karakteristike

Karakter: cist i otmen
Kretanje: kontinuirano, progresivno i prostorno, ravno, po tacno usmerenim linijama
Takt: 4/4
Tempo: 30 bpm
Naglasak: na prvom i trecem taktu
Dizanje i spustanje: dizanje na kraju 1., gore na 2. i 3., spustanje na kraju 3.
Dinamika: tecnost i prostorno kretanje

Interpretacija

Slowfox je ples s puno kontinuiranih koraka napred i nazad, na tacno usmerenim linijama. Kontinuirani i fluidni karakter Slowfox-a otezava izvodjenje glatkog dizanja i spustanja. Vazno je, da se apsorpcija tezine tela prvo odvija u kolenima, a tek nakon toga u stopalima. Rad stopala mora podrzavati tzv. Body swing (njihanje tiela) guranjem od potporne noge i povlacenjem prilikom prihvata tezine na potpornoj nozi.

U pocetku Quickstep se zvao “Quicktime Foxtrott” i “Charleston”, koji je preuzeo chasse korake. Quickstep je nastao u predgradjima New York-a. Stvorili su ga doseljenici sa Kariba i iz Afrike, pocetkom 20-ih godina proslog veka iz Foxtrott-a, a oblikovan je 1927. godine. Ali ples je ubrzo pronasao svoj put do balskih sala New York-a i postao je jedan od najpopularnijih plesova.

Poreklom ovaj ples je slican Foxtrotu. Oni su i nastali tako sto su bendovi svirali istu muziku u dve brzine i od brze varijacije je nastao Quickstep. To je vrlo zivahan i leprsav ples, za koji su karakteristicni chasse koraci, neke vrste laganih poskoka, brzi okreti, a vidljiv je i uticaj Charlestona. Za Quickstep je karakteristican lagani polet, plesna zaigranost stopala i skoro geometrijski slagane figure. Plesni parovi se uz leprsavost, zivotnu radost, veliku fleksibilnost kolena i zglobova, krecu poput mehurica u vodi. Jedan je od popularnih i veselih plesova u svim plesnim skolama. Tome je doprinela i cinjenica, da je nakon II Svetskog rata prosao kroz temeljnu promenu stila, obogatio se malim, ritmickim poskocima. Brzi tempo i karakter plesa izrazava svoju jedinstvenost kroz bezbroj plesnih koraka. Od plesaca se zahteva miran stav i drzanje i cista tehnika stopala.

Quickstep se plese kao peti ples na plesnim takmicenjima.

Karakteristike

Karakter: zivahan, brz, poletan
Kretanje: brzo, trik koraci, mesavina poletnih i prizemljenih kretanja
Takt: 4/4
Tempo: 50 bpm
Naglasak: na prvom i trecem udarcu
Dizanje i spustanje: pocetak dizanja na kraju 1., nastavak dizanja na 2. i 3., gore na 4., spustanje na kraju 4.
Dinamika: fluidnost, poletno i prizemljeno kretanje

Interpretacija

Prilikom brzog kretanja dva tela mora postojati velika sinhronizacija, zajednicko razumevanje u koriscenju tenzija u nogama i zglobovima. Da bi postigli pravu muzicku interpretaciju vreme “slow” koraka se malo produzi forsirajuci potom ostru akciju na “quick” koraku.