Odigrajte Tango i oslobodite se stresa i napetosti.

Dok se u ostalim vidovima rekreacije desava poneka ozbiljna ili laksa povreda, plesom ne mozete da naudite svom telu.

Bez obzira na to sto ste ubedjeni da imate dve leve noge kada je ples u pitanju, ili jos gore da nemate osecaja za ritam, pokusajte da se oslobodite stresa „djuskanjem“. Veoma zabavnu i zdravu rekreaciju svakako podrazumeva ples u paru ili samostalno. Strucnjaci za fizicku kulturu isticu da cete na casovima plesa, bez po muke sagoreti kalorije, istopiti kilograme, a svoje telo dovesti u formu na kojoj ce vam mnogi pozavideti. Plesom cete steci idealnu fizicku kondiciju, ojacacete misice i zglobove kao i poboljsati cirkulaciju krvi. Pitate se: „sta ce vam cvrsti misici i elasticni zglobovi kada nemate koordinaciju pokreta?“. Najnovija istrazivanja pokazuju da plesom mozak prenosi impuls telu, za odredjeni ritam, smer u prostoru i koji ce sledeci korak napraviti sa partnerom. Na taj nacin se i razvija koordinacija pokreta kod svakog pojedinca koji se prepusti plesu. 

Instruktori plesa tvrde da je trening od cetiri puta nedeljno od izuzetnog znacaja za metabolizam, kao i da neverovatno pomaze kod „topljenja“ masnih naslaga jer se energija trosi jos 18 sati posle plesanja. Pored brzog hodanja, dzogiranja, voznje bicikla ili plivanja i ples spada u jedan od oblika aerobnog treninga. Ne samo da cete uzivati u okruzenju sale u kojoj plesete, vec cete imati prijatne kontakte sa drugim ljubiteljima igre i sticacete iskrena i romanticna prijateljstva. I dok se u ostalim vidovima rekreacije desava i poneka ozbiljna ili laksa povreda, plesom ne mozete da naudite svom telu. Osobe koje imaju problema sa srcem ili zglobovima treba to da napomenu svojim instruktorima.

Prema rezultatima pojedinih testiranja, igrac ce plesom potrositi od 8 do 12 kalorija u minuti, a sto znaci da cete za pola sata plesa sagoreti od 200 do 500 kalorija. Ono sto je svakako najvaznije jeste da za vreme igre osecate pozitivnu energiju i da se oslobadjate napetosti i stresa. Za potpuni uzitak, vazna je i muzika. Istrazivanja pokazuju da zanimanja koja su blisko vezana za muziku, pomazu kod opustanja, obogacuju duh i ispunjavaju pozitivnom energijom. Ples ce vam probuditi unutrasnji optimizam i napuniti „baterije“ za buduce izazove. Ambijent u kome cete igrati nije toliko vazan jer ce ljudi koji vas okruzuju podici vase samopouzdanje i izazvati neodoljivu potrebu da se prepustite atraktivnim ritmovima.

Romanticne dame prosto ne mogu da odole muskarcu koji zna da odigra Valcer ili Tango. U svakom dobrom igracu koji prepoznaje trenutak u kojem ce odigrati odredjeni ples krije se prava romanticna dusa. Prema tome osvojite jospo neko zensko srce dobrom igrom i romanticnim zanosnim korakom! Napred!

Najnovija istrazivanja pokazuju da je upravo ples odlicna vezba i za koordinaciju. Znamo da redovna fiskultura cetiri puta sedmicno pridonosi otapanju masnoce. Uz brzo hodanje, bicikl i plivanje, ples je jedan od oblika takve aerobne vezbe. Sto se intenziteta tice, merljiv je sa bilo kojim drugim sportom, ali mnogo je zabavniji od dzoginga ili slicnih aktivnosti na otvorenom, koje su nekima potpuno neatraktivne. Prilikom plesa povrede su veoma retke, a kad je rec o rekreativnom plesu, mogli bismo reci da ih zapravo i nema!

• podize tonus celog tela

• popravlja drzanje i ravnotezu

• razvija stabilnost i fleksibilnost

• umanjuje stres i napetost

• gradi samopouzdanje

• ulepsava drustveni zivot

Ples poboljsava koordinaciju pokreta, koordinaciju rada misica, kao i opustanje misica. Uz to, jaca tetive i ligamente, a zglobove cini pokretljivim i to kod svih starosnih grupa. Svaki instruktor plesa ce zahtevati da obratite paznju na pravilno drzanje, sto ce kao posledicu imati sprecavanje ostecenja diskusa (medjuprsljenska hrskavica kicme).

Zbog fizickog naprezanja (koje, ako niste u formi, u pocetku moze biti sasvim blago), ubrzava se cirkulacija, a srce jaca. U toku plesa nije samo mozak bolje snabdeven kiseonikom, vec i ostatak tela, pa se tako, izmedju ostalog, poboljsava i ventilacija i prokrvljenost pluca, dok se ugljen-dioksid brze izbacuje. Redovno izlaganje fizickom naporu ojacace i imunitet organizma, a postepeno pojacavanje intenziteta plesa podstaci ce brze sagorevanje masti. I jos nesto: ples ce odrzati stalan broj mitohondrija u celijama, sto ce povecati ukupni radni ucinak svake celije u telu, kao i koncentraciju.

Sve u svemu, ukoliko zelite da se bavite nekom fizickom aktivnoscu koja ce vam doneti maksimalno pozitivan ucinak, ples je jedan od najboljih mogucih izbora.

Trbusni i ostali tipovi plesa mogu biti dobri za smanjenje kilaze. Njime moze da se sagori isto onoliko kalorija koliko setnjom, plivanjem ili voznjom bicikla. Povoljni rezultati zavise od nekoliko faktora koji ukljucuju ucestalost i duzinu susreta na kojima se uci trbusni ples, kao i napor koji se ulaze jer pocetni pokreti i koraci nisu toliko zahtevni kao oni na odmaklim nivoima. Ali vazi pravilo - sto vise pokreta, to vise istopljenih kalorijskih jedinica. Postoje ljudi koji se ne bave trbusnim plesom da bi izgubili kilograme, tako da ako je mrsavljenje prioritet treba izabrati instruktora koji zahteva kretanje tokom celog susreta. Ostale dobrobiti casova plesa su poboljsanje stanja kardiovaskulrnog sistema, doduse ne u onoj meri kao prave fizicke vezbe. Plesovi koji podrazumevaju pokrete kojima se pomeramo s mesta su dobri za poboljsanje gustine kostiju, cime se smanjuje rizik od osteoporoze.

Ples donosi fizicko zadovoljstvo i dobro je sredstvo u borbi protiv stresa, jer prijatni ritmicki pokreti podsticu lucenje hormona serotonina (donosi zadovoljstvo), hormona kreativnosti (zbog cega ljudi koji redovno plesu probleme cesce resavaju na kreativan nacin), a nakon nekog vremena luci se i endorfin, jos jedan hormon zadovoljstva.

Verovali ili ne, ples je jedna od najzdravijih aktivnosti za - mozak. Tokom plesa, mozak dobija vise kiseonika, a to automatski poboljsava budnost i sve mozdane funkcije. Ples zahteva koordinisane ritmicke pokrete, a ta vrsta napora navodi zakrzljale delove mozga da ozive. Sve to zajedno dovodi do toga da ples poboljsava sposobnost ucenja, pamcenje i kreativnost, i to u svim zivotnim dobima.

Osim toga, tajna uspeha vec je odavno otkrivena bez obzira da li je rec o muskarcima ili zenama, mladima ili starima, o rekreativcima ili profi sportistima, samo oni koji treniraju promisljeno i hrane se pravilno mogu postici prave rezultate.

To je glavni razlog zbog cega smo odlucili skupiti informacije o sportskoj ishrani, pomoci Vam da saznate koje su vam hranljive stvari potrebne kako bi ste razumnom ishranom osigurali sto vise snage za ovaj lep sport.

Vasem telu za svaku vasu aktivnost treba energija koja Vam daje toplinu, misicima “gorivo”, a zivcima hranu. “Gorivo” cete dobiti iz hrane u obliku masnoce i ugljenih hidrata koji se u telu pretvaraju u energiju. Energija u hrani meri se u kilo-kalorijama (kcal) ili kilo-Joule (kJ), (1 kcal = 4,2 kJ).

Tecnost se cesto konzumira ili u premalim kolicinama ili u pogresnom trenutku, a zapravo je najvaznija kompenzacija za telesno opterecenje. Sa svakom kapi znoja telo gubi vazne minerale i druge anorganske elemente. Vec 10% gubitka telesne tecnosti smanjuje ucinak za 50%. Najvaznije je da se vodi racuna o tome sta se pije, jer limunade i razni vocni sokovi cesto u sebi kriju mnogo secera, a gazirana pica skode zelucu. Mineralna voda i slicni niskokaloricni napici dobar su izbor.

Bolji od njih su napici obogaceni mineralima i vitaminima koji nadoknadjuju gubitak mineralnih stvari i istovremeno snabdevaju telo vitaminima.

Postici optimum snage, svezine i zdravlja zapravo nije tesko. Ko iz svog tela zeli izvuci maksimum i osigurati kvalitet sportskog zivljenja, mora osigurati najbolju snabdevenost energijom, jer se nedostatak hranljivih stvari uocava brzo i na vrlo neugodan nacin. Stoga treba se snabdeti svakodnevnim punovrednim obrocima i ciljanim dodacima ishrani, za bolje opste stanje organizma i dobro zdravlje.

Nekoliko opstih saveta za pravilnu ishranu:

1. smanjiti unos masnoca

2. snabdeti telo kvalitetnim proteinima

3. potrebu za energijom nadoknaditi ugljenim hidratima

4. jesti cesce, ali manje obroke

5. dnevno popiti najmanje 2 litra tecnosti

6. svakodnevno telu obezbediti dovoljnu kolicinu vitamina i minerala

Cela stvar ce funkcionisati samo ako se dosledno drzite svoje sportske ishrane, u suprotnom necete videti nikakve rezultate gore navedenih ideja.

Dan zapocnite sa porcijom svezeg sezonskog voca i casom soka ili vode. Zasto?

Organizam radi i tokom noci dok spavamo. Radi mozak, radi srce, disajni sistem, probavni sistem i tako se tokom noci odlazu stetne stvari, toksini i nusprodukti. Stoga je izuzetno vazno podstaknuti uriniranje pijenjem sto vise tecnosti tokom jutra, kada se organizam cisti!

Kada i zasto jesti voce?

Voce valja jesti pola do sat vremena pre glavnog jela, ili 3 sata nakon rucka, obzirom da je voce lako varljivo i ako se jede neposredno nakon obroka trune u hrani koju smo konzumirali. Voce mozemo jesti i uvece. Od 4-5 sati ujutro do 12 sati organizam se cisti od svih nusprodukata i toksina, a od 12 do 20 sati organizam prima hranu. Od 20 sati do 4-5 sati ujutro nas organizam iskoriscava uzetu hranu i nutrijente iz nje.

Svaki dan jedite izbalansirane (bioloski ucinkovite) dnevne obroke. Zasto?

Kako bi u organizam putem hrane uneli preko potrebne hranljive stvari, kao sto su belancevine, ugljeni hidrati, nezasicene masti i tecnosti.

Jedite svezu hranu, sezonsku sa naseg podneblja, prirodno uzgajanu bez pesticida. Zasto?

Nas organizam voli i treba mu hrana sa podneblja gde smo se rodili, odrasli i gde zivimo. Hrana uzgajana u staklenicima, koriscenjem pesticida oslobodjena je vecine zivotno vaznih hranljivih stvari, nuzno potrebnih nasem organizmu za izgradnju i odvijanje svih fizioloskih procesa.

Pijte sveze mleko i fermentirane mlecne proizvode: jogurt, kefir, acidofil i probiotike. Zasto?

Fermentirani mlecni proizvodi, pozeljna su hrana za ocuvanje dobre crevne flore i pozitivnih crevnih bakterija, koje ce omoguciti kvalitetnu probavu i optimalnu iskoriscenost hranljivih stvari.

Svakodnevno konzumirajte predlozene doze vitamina A, C, E, kompleks B vitamina i minerale. Zasto?

Zato sto ih organizam sam ne moze sintezirati ako hranom nisu unete.

Jako je vazno svima onima, koji ucestvuju na plesnim takmicenjima, da se pravilno brinu o svojim stopalima.

Plesaci posebno moraju posvetiti paznju stanjima stopala, kao sto su Metatarsalgija, Plantar Fasciitis, Achilles Tendonitis.

Metatarsalgija je uopsteni pojam koji se koristi za opis bolnog stanja stopala u metatarsalnoj regiji (to je deo stopala koji nazivamo blaznicom). Ovaj cesti poremecaj obuhvata kosti i zglobove blazinice. Prvi korak u lecenju metatarsalgije je odredjivanje uzroka bolova. Ako su uzrok neodgovarajuce plesne cipele ili druga vrsta obuce, onda se obuca mora promeniti. Vas krajnji cilj bi trebao smanjiti pritisak na blaznicu, da se tako omoguci oporavak. Kada ne plesete, trebalo bi da nosite cipele koje imaju siroki i visoki deo za prste, kako bi omogucili prstima da se rasire.

Plantar Fasciitis je upala uzrokovana preteranim istezanjem plantar fascije. Plantar fascia je siroka traka vlaknastih tkiva koja prolazi donjim povrsinskim delom stopala, a pricvrscena je jednim krajem na donji deo petne kosti i siri se prema prednjem delu stopala. Preterano istezanje tog misica uzrokuje Plantar Fasciitis, sto moze isto tako prouzrokovati bolove u peti, u luku stopala i tetivama. Kljuc za pravilno lecenje Plantar Fasciitisa je pronalazenje uzroka prekomernog istezanja Plantar fascie. Ako je uzrok tome spusteno stopalo, onda sa ortopedskim uloscima uz postavljanje ispod prednjeg dela stopala i longitudalnu podrsku luku stopala moze se efektivno smanjiti prenatezanje i omoguciti ozdravljenje. Ako se ulosci ne mogu nositi za vreme plesanja, onda se mora nositi u svakodnevnoj obuci.

Achilles Tendonitis uzrokuje upalu i degeneraciju Ahilove tetive. Ovaj poremecaj moze uzrokovati ostru ili ekstremno probadajucu bol i ne sme se ostaviti bez lecenja, jer postoji opasnost da tetiva postane slaba i ostecena. Ako se ovakav poremecaj pojavi obavezno posetite svog lekara!

Prema kratkom prikazu nekih aspekata uticaja plesanja na zdravlje koji su objavljeni 1994. godine (Mayo Foundation for Medical Education and Research iz Rochestera) pokazalo se da je energetska potrosnja tokom plesanja relativno visoka. Tokom 30 min. plesanja trosi se izmedju 200 i 400 kcal. Takodje za jedan dan plesanja napravi se toliko koraka koliko je potrebno za prelazak udaljenosti od 7 km.

Kardiovaskularni sistem

Poznato je da se fizickim vezbanjem poboljsava funkcija kardiovaskularnog sistema. Usporava se rad srca u mirovanju, snizava se krvni pritisak i poboljsava profil holesterola. Preporucuje se tri do cetiri puta nedeljno baviti se fizickom aktivnoscu u trajanju od 30-40 minuta. Ples pomaze navedenim cinjenicama zavisno od zestine sa kojom se pojedinac bavi.

Jacanje kostiju

Utvrdjeno je da se plesanjem usporava gubitak kostane mase (osteoporoza).

Rehabilitacija

Kod oporavka nakon operativnih zahvata ples je deo rehabilitacije. Plesanje je najbolja alternativa trcanju i aerobiku.

Drustvenost

Aktivnost plesanja sadrzi snaznu drustvenu komponentu. Plesanje daje mogucnost za razvijanje drustvenih veza. Doprinosi pozitivnom izgledu i boljem osecaju vlastitog identiteta.

Istrazivanja pokazuju da aktivnost plesanja ima razlicite pozitivne ucinke. Tako Jay, (1991.) pokazuje kako aktivnost plesanja poboljsava imaginaciju i kreativnost predskolske dece koja su fizicki hendikepirana. Gillian, (1992.) pokazuje poboljsavanje komunikacije kroz plesno razgibavanje kod dece. Von Rossberg-Gempton (1998.) nalazi da kreativno plesanje poboljsava psihomotorno, kognitivno i socijalno-afektivno funkcionisanje kod dece. Rachel (1998.) pokazuje terapijski ucinak plesnih programa koji se primjenjuju na zatvorenim odeljenjima decje psihijatrije. Harold i Rasmussen (2002.) su pokazali korisnost psihoterapije gde se ples koristi kao metafora psihoterapije. Halam-Jones i Kevan (2001.) dokazuju korisnost upotrebe drustvenog plesa u tretmanu problema seksualnog uzbudjenja. Berryman-Miller (1986.) pokazuju psihoterapijsku, psihosocijalnu i rekreacijsku vrednost plesanja kod vrednijih ljudi. Watson (1997.) predlaze upotrebu drustvenog plesa u brizi sa osobama obolelih od demencije i slicnih poremecaja. Nalazi da plesno razgibavanje i muzika mogu posluziti za aktiviranje pamcenja potrebnih za socijalno funkcionisanje.

Istrazivanja endokrinih korelata transa (Frank i saradnici, 1988.) koji se postize plesanjem pokazala su da u stanju transa dolazi do povecanja razine endorfina.

Losi uticaji preteranog plesnog vezbanja kao primeri kod baletskih plesaca pokazani su u istrazivanju Fioravanti i saradnika (2002.). Baletski plesaci imaju visok rizik razvijanja poremecaja hranjenja. Taylor (1997.) nalazi kod baletskih plesaca elevaciju od jedne standardne devijacije na skalama Pt, Hs i Sc na upitniku MMPI2 kao prosecni profil skupa. Zakljucuju da se baletski plesaci nalaze pod velikim rizikom od razvoja psihofizioloskih poremecaja.